Историја шљиве у Србији
Шљива има дубоке корене у српској историји и култури, са првим записима који датирају из 12. века. Током средњег века, шљива је била основна воћна култура у Србији, често коришћена у свакодневној исхрани, медицини и трговини. Шљивовица, ракија од шљиве, убрзо је постала позната као један од најважнијих српских производа и симбол српске гостољубивости.
У доба Отоманског царства, шљива је додатно добила на значају јер је често коришћена као средство плаћања пореза. Током 19. и 20. века, Србија је наставила да развија своје воћарство, са фокусом на узгој шљиве. Развијене су многе аутоктоне сорте, попут Пожегаче, Црвене Ранке и Стенлеја, које су прилагођене локалним условима и које дају плодове високог квалитета.
Данас, Србија је један од највећих произвођача шљива у свету, са значајним извозом сушене шљиве, шљивовице и других производа од шљиве. Шљива није само економски важна култура, већ и симбол националног идентитета и културне баштине.
